'Talog u Zagrebu' i 'Bečki konjušari rođeni da šene'

Pin It

Image result for djordje balašević

Balaševiću, bar se postidi kada nas vidiš: ostani đubre do kraja

“Neprimereno mi je da svi mi, koji smo bili veliki Jugosloveni, sada budemo veliko – nešto drugo. Ne prihvatam ono: morali su da pevaju, naterali su ih. Mene niko nije terao, ali i da jeste, zar bi trebalo da pevam „ajmo u boj, za narod svoj”, kao onaj talog tamo u Zagrebu?“, rekao je Đoka Balaš

relativno ljigav tip, u intervjuu za tada vodeći srpski intelektualno-ratnohuškački medij, NIN, 6.12.1991 pod naslovom “Relativno rodoljubiv tip” (strana 46.) Intervju je online bio dostupan do pred koju godinu, no sad je dostupan samo u arhivi.

Kod Đoleta je sve relativno. Bio je relativno režimski umjetik u početku, relativno prilagođen, karijeru je počeo s Borom Čorbom u grupi “Rani Mraz”, a razišli su se jer pravovjerni Đole nije htio pjevati “Lutku s naslovne strane”, jednu od najsubverzivnijih pjesama (uz “Na zapadu ništa novo”) ne samo Čorbe nego i Yu rocka općenito. Ali mu nije smetalo pjevati i sklepati ode velikom vođi, dok je isti još bio (donekle) živ. Onu čuvenu, “Računajte na nas”, a kasnije je spjevao i “Triput sam video Tita” u slavu neumrlog mu maršala.

Pa je li pater Ike, koji se sad mora opravdavati i ispričavati jer je napisao na facebooku, “Ljudi se čude kako je notorni bezvezni bezlični i prijetvorni prilivoda Balašević mogao napunit Arenu. Nema tu čuđenja. Mi smo još uvijek onaj narod koji je sposoban dva puta izabrati Mesića za predsjednika. A načelo je isto: “on je zabavan!” u pravu? I ima li se zašto ispričavati? O tome koliko je Đole prijetvoran i bezličan, svjedoči nastavak njegovog intervjua, kojeg sam srećom spremio dok je još bio javno dostupan:

– “Srećom, na vreme ste se odrekli pesme ,,Računajte na nas”, inače, mogla je sad da vas ubije prejaka reč?, upitao je novinar i ujedno osobni Đoletov prijatelj Danilo Štrbac dobrog lalu.

“U toj pesmi napravio sam samo jednu grešku – pomenuo sam Tita. Ja nikada nisam bio komunista, niti prokomunista(…) Tako napišeš pesmu devojci koja to nije zaslužila, ali to se nikada ne sazna. Zbog tog „Tito-Tito”, ja sam pesmu mnogo ranije prestao da pevam. A upravo sam ponosan što sam, kao nepodoban, sklonjen i tu pesmu nisam pevao na sletu kome je Tito poslednji put prisustvovao.

 Na kraju krajeva, armiju kojoj sam se zakleo – u kasarni „Maršal Tito” u Zagrebu! – činio je različit svet. Bila su tu tri Šiptara, tri Muslimana, jedan Hrvat, ja iz Novog Sada i Sekula iz Beograda. Ispada da ta zakletva još važi samo za mene i Sekulu. Napravljena je velika greška u koracima, ja sam za to da branimo domovinu, kao i svaki relativno rodoljubiv tip, ali neko prvo mora da mi kaže šta je moja domovina. Ne bih voleo da odem u okolinu nekog Đakova, da tamo izgubim uvo ili nogu, pa da mi onda dođe gospodin Karington i kaže da moram da se vratim stotinak kilometara.

Znači, Đole se zakleo da će braniti domovinu koju su “Šiptari” i Hrvati izdali, ali samo relativno, jer ne zna dokle mu je domovina, pa mu mora netko reći dokle je! A onda će on i u Đakovo ako treba, samo da ga ne vrate! Da ne govorimo da je lagao da za njega zakletva važi – jer se spasio od služenja vojske pobjegavši od regrutacije u Sloveniju!!!

I potom, najjači od svih bisera:

– Za to sam da više ne živimo zajedno. Mislim da je reč o dva naroda koji su genetski beznadežno zavađeni. Među njima vlada iracionalna mržnja, koja je nama, koji smo drugačije učeni, tek sada postala jasna, kao što nam je jasno da Jugoslavije nikada i nije bilo, da u pitanju nisu šake ekstremista kako su ih nama predstavljali, već milionske mase koje se nisu trpele, pre svega na račun religije, koja je pokretač svega toga. Mene je lično, od svih onih scena iz Vukovara, koje su bile monstruozne, najviše uplašilo lice one časne sestre, koja je u celoj toj situaciji bila apsolutno bez emocija. Kod uhvaćenih ustaša, kod oslobodilaca, kod naroda koji izlazi iz podruma s jedne i s druge strane, svuda se videlo nešto ljudsko na facama – mržnja, radost, strah, histerija – sem na tim voštanim licima časnih sestara, koja su jedina odavala predumišljaj.

Mislite da ćete opet imati orkestar sastavljen od Srba i Hrvata?

— Pa, ne znam. Da se pita samo Srbija – tu ne bi bilo problema. I sada, kada bi Elvis i Tonči došli da sviramo u Sava-centru, mislim da u toj masi sveta tamo ne bi bilo tipova koji bi vikali: „Idite kući, ustaše!” Naravno, pod uslovom da oni lično to u međuvremenu nisu zaslužili. Ali, zato bi oni imali problema kod kuće, što su bili ovde i svirali Srbima. Neko od njih bi zbog toga možda imao sukob sa ćaletom ili zetom, koji su verovatno članovi HDZ ili Paragine stranke. Sve u svemu, bojim se da takav orkestar više nikada neću imati.

Divno! Bravo Đole! To je onaj dio intervjua na koji se i pater Ike osvrnuo.

No danas znamo da je istina obrnuta – kad se pita Hrvate, nema problema da dođe i Fahreta Jahić – Lepa Brena, koja je cajkarila za Arkanovce i pevala im na uvce dok su klali njezin narod po Bijeljini par kilometara dalje, a kasnije to prozirno i glupo pravdala time da je to radila “da ih spasi”. Nema problema da pjeva Bajaga, koji je četnikovao po Kninu i pjevao “Kreće armija, najjača na svetu, kreće armija u osvetu i jednom zauvek armija srpska, i jednom zauvek sve će da vas smrska”. Mogla bi i Arkanova Ceca da joj se hoće maknut debelo i celulitno dupe i doći u Zagreb.

Jer, mi smo tolerantni, mi praštamo. I tako dalje. Siguran sam da ljudi koji su pjevali za naciste nisu mogli nakon rata nikad više doći pjevati u London i Pariz. No nije to ni bitno. Hrvatska je država koja nema kičmu ni samopoštovanja, zato ljudi i bježe.

Bitno je pitanje je li pater Ike rekao nešto pogrešno, neovisno o tome je li istina nekom skandalozna?

Do nedavno je na Youtubeu bila dostupna i audio snimka Đorđa Balaševića iz 1991. godine snimljena u dvorani Sava Centra i Srpskom Narodnom Pozorištu 1991. godine, kako bi se ohrabrilo i dalo moral hrabrim srpskim ratnicima koji su se spremali na pohode protiv “severozapadnih republika”. Snimku je Balašević dao izbrisati temeljem polaganja prava na copyright – iako su stotine drugih njegovih snimki i dalje dostupne na Youtubeu. Kliknete li na link na taj video na Youtubeu, dobit ćete poruku “Đorđe Balašević – Laku noć Janezi” – “This video is no longer available due to a copyright claim by Djordje Balasevic”. Zašto je baš tu dao izbrisati, zašto se baš za taj slabo slušan snimak pozvao na copyright?

Jer je ljigavac. Jer je belični i prijetvorni prilivoda. Jer, umjesto da prizna što je pjevao, to danas prijetvorno skriva. A tekst pjesimce ide:

Laku noć braćo Janezi

Shvatam vas, sve su to geni

Mame vas habsburški kavezi

Neko je rođen da šeni

 

Malo ste plebiscirali

Pre tog ste puno rovarili

Tovariši, dugo ste svirali

Dok se niste natovarili

 

‘Ajte vi, braćo Slovenci,

Nemojte s tim da se šalite

Samo vas čekaju Nemci

Samo im vi još falite

 

Kvarni ste, jadna vam majka,

Nismo iz istog filma

I dečki iz treceg rajha

Za vas su GG firma

 

Ne kunem, ne kunem i ne pretim

Sve ovo smatrajte šalom

Ja neću da vas se setim

Ni kad budem gledao slalom

 

Na nama svako ućari

I vi ste tako odlučili

Laku noć braćo smučari

Dobro ste mi se smučili

 

Želim vam mir i spokojstvo

I slavu vašoj zastavi

Bilo je zadovoljstvo

Jeb’o nas ko nas sastavi

 

Ako mislite da je ljigavo prvo pjevati “Jeb’o nas ko nas sastavi”, a onda godinama palamuditi “Ko nas bre zavadi”, pazite tek ovo: Niti tri godine nakon što je izvrijeđao Slovence na pasja kola, džon-obraz Đole je od tih istih Slovenaca tražio – i dobio! – državljanstvo Slovenije!!! No, dobro, svatko ima pravo pogriješiti, priznati da je pogriješio, pokajati se – ali, treba grešku priznati! A Đole stvari poput te skriva kao – zmija noge!

A ako i dalje mislite da Ike nije u pravu, poslušajte ovo

Da, tako zvuči “Boža zvani Pub” u izvedbi Johnny Casha. Dozvolite jednu digresiju: lani je stanoviti pametnjaković Antonio Šiber, teorijski fizičar, pisac i društveni kritičar, te stručnjak za sve i sve ostalo od stripa do glazbe rekao u emisiji peti dan da su fašisti oni koji “nose crninu bez valjanog estetskog razloga i slušaju Johnnyja Casha.” Kako su neke Đoletove stvari pokradene od Casha, vjerojatno su i Đoletovi fanovi onda – fašisti. I ne znajući!

Nije on jedini, i Pušenje je pokralo Casha, spojilo “Cocaine Blues” i “St. Quentin” u legendarni “Zen’ca blues” (valjda su po Šiberu i fanovi Pušenja fašisti). Ali svejedno, nije lijepo krasti! Osamdesetih je internet bio znanstvena fantastika, ploče sa zapada teško dostupne, slušalo se ono što su domaći izdavači izdavali, a to nije bio Cash ni Howlin’ Wolf, pa su lukaviji estradnjaci krali od američkih country pjevača i bluzera. Ipak, jedino se na udaru optužbi za plagiranje – ni kriv ni dužan – našao Marko Perković Thompson!! Zašto ni kriv ni dužan? Njegova “Iza devet sela” definitivno jest “Super Trooper” autora Björna Ulvaeusa (Abba). Ali, Björn je i naveden kao autor muzike na albumu! To se onda ne zove plagijat, jasno, nego obrada, jer tantijemi dijelom idu autoru muzike.

I tu sad dolazimo do bitnog dijela, što dolikuje Balaševiću i Bajagi, ne dolikuje Thompsonu, a vjerojatno ni Bori Čorbi, koji je rekao da ne bi imao ništa protiv nastupa u Zagrebu – ali da ostaje pri svemu što je rekao i da se ne kani nikom ispričavati. Zašto i bi? Jer nije Jugoslaven nego Srbin? Jer nije komunist ni partizan nego četnik? Osobno, radije bih njemu otišao na koncert (da, bio sam i 79. u Domu sportova). Jer, za razliku od Patera Ikea, meni nije toliko bitan njegov politički stav, bitnije je za rokera da je buntovnik bio i ostao, dok je Đoletovo buntovništvo bilo… pa, onako, relativno.

Valja priznati, Đole je stvarno imao problema u Srbiji devedesetih jer je govorio protiv Miloševićevog režima. Ali on je govorio iz perspektive integralnog Jugoslavena, koji je shvatio da je Sloba taj koji je uništio Jugoslaviju. E sad… sad jedni kažu”pa nismo da se Balaševiću zabrani nastup, ali…”, a drugi se zgražaju što nekom uopće smeta dobri Đoka i kako je uopće Pater Ike smio tako nešto reći. Pa, ja jesam da se Đoleta ispraši iz Hrvatske, i to bar dok Thompsonu ne bude dozvoljen nastup u cijeloj Hrvatskoj, ako već ne nužno u Beogradu. Ništa osobno, nema veze s Đoletom i time što je on pjevao devedesetih, čisto stvar principijelnosti i mjere za mjeru. I ne smatram da moram kome dokazivati jesma li ustaša i mrzim li Srbe, i kome se zbog tog stava pravdati. Jer MPT nikad Srbe nije nazivao “talogom” i “bečkim konjušarima” i “rođenim da šene”. Đole Hrvate i Slovence jest. I nikad se nije ispričao. MPT se nema za što, zapravo, ispričati. Osim ako nekom smeta ideja o paljenju štabova srpske vojske u Hrvatskoj.

A ako mislite da je Đole bio jako hrabar kad je podjebavao Miloševića u stihovima, onako satirički, pogledajte kako izgleda stvarno hrabar istup. Rambo Amedus, svega tri mjeseca nakon što je Đole istrkeljao svoje bljuvotine o ustaškim časnim sestrama u Vukovaru i otpjevao “jebo nas ko nas sastavi”:

I da ponovim, na kraju, ono što sam pred oko četiri godine napisao za Balaševića. Balaš je, sa svojim beskrupuloznim oportunizmom, idealan da svoju publiku odvede u ljepšu prošlost i relativizaciju zla. I zato, Đole, da citiram tvog kolegu iz Ranog Mraza Boru, bar se postidi kada nas vidiš: ostani đubre do kraja.

Autor: Marcel Holjevac/dnevno.hr