Vera Primorac: Vrijeme je reći dosta 1.dio

Pin It

 TRAŽIMO LUSTRACIJU! I TOČKA!!!

 I ništa više i ništa manje. Jer želimo i tražimo istinu. O svemu. A istina će nam doći, tek onda, kada se rastjera ova magluština koja nas pritišće i guši. 

«Doći će vreme gde će ovi okrinkani urotnici proti Hervatskoj, sami na sav glas vapiti da su bili glupani, nemo blago, kadno su Hervatsku izdavali» 

Ante Starčević, 1867.

Opet nam mudroslovi i drži predavanja, a sada i o domoljublju, kako on kaže patriotizmu, naš vrli i umni Milorad Pupovac.

Kakav govor!? 

Kakva mudrost!? 

Kakvo miroljublje!? 

To običan čovjek nikako ne može shvatiti. No, običan čovjek ne može shvatiti, ni dokle će taj licemjer, mutikaša i muljator, terorizirati ovaj naš hrvatski narod, u slobodnoj  i demokratskoj nam Hrvatskoj?

U Hrvatskoj, zemlji hrvatskog naroda, i u zemlji svih onih koji vole ovu Lijepu našu. 

A Milorad Pupovac, zvani Pupi i etnobiznismen, to svakako nije. Jer, njegov je glavni grad Beograd, a njegova glavna opservacija  je rad u službi Memoranduma I, II, II. Zbog čega, bez njega, bez njegovog kukanja, plača, optuživanja i glumatanja, ne može proći ni jedan jedini dan.

Pa, evo nam ga, opet sada, po tko zna koji put, s još jednim popisom tzv. napada na tzv. jadne i ugrožene Srbe. 

„Srpsko narodno vijeće (SNV) u prostorijama Arhiva Srba u Hrvatskoj predstavlja svoj redovni Godišnji izvještaj o svim pojavama govora mržnje i nasilja prema Srbima u 2020“.

I nema čega se, tada, u svojoj mudrosti i mudroj besjedi, nije dotakao taj naš vrli mudroslovac. 

Osvrnuo se on, tako, i na krivo shvaćanje „patriotizma“ jer  on, a to njegovo mudroslovlje trebamo prihvatiti kao Sveto pismo, smatra kako je patriotizam danas postao pojam koji označava mrziti drugoga, a ne poštivati zakon i Ustav koji jamči jednakost. 

Pa se opet uhvatio i pozdrava „Za dom spremni“, pa je naglasio kako su „sve dosadašnje dobre geste potrebne i one su važna komponenta, ali bez sudske prakse te geste neće dovesti do promjene. 

„Treba nam obrazovna politika i obrazovni koncepti, ali i medijska politika te medijski koncepti“, govori on. 

Onda, počnimo od te njihove obrazovne politike!

     Pa, iako teška srca, moram priznati, kako se na tome ubrzano radi, već punih trideset godina.

I dok se Pupi  pobrinuo za popis svih mrzitelja Srba i srpske manjine, dotle  se Vojislav Stanimirović brine za obrazovanje mlade generacije… budućih nasljednika, sada već starijih članova našega manjinskog, kulturnog i svekolikoga bogatstva.

     Mora se priznati i odati dužno priznanje i drugu Vojislavu Stanimiroviću koji se svojski prihvatio posla. Te počeo tesati, graditi i izgrađivati novi naraštaj malih boraca za veliku borbu, tj. za Veliku Srbiju.

„Naša deca uče prema hrvatskim nastavnim programima, ali mi imamo svoje udžbenike i izučavamo noviju povest na naš način, drugačije nego u hrvatskim knjigama. Izostavili smo poglavlje Domovinskog rata, jer i dalje smatramo da je to bio građanski rat“, rekao je Stanimirović za beogradske Večernje novosti 2013. godine. 

A, što to uče, po Stanimiroviću, djeca u Srbiji i srpska djeca u Hrvatskoj? 

Iz čijih udžbenika i po čijem programu.

     A, ponavljanje je majka znanja, kažu mudri ljudi. Zato  i ja ponavljam, još jedanput, sve o tome što uče srpska djeca, ovdje, u Hrvatskoj.

„PONAVLJAČI  LAŽNE  ISTORIJE“ 

„Lani je na šalter Vlade Srbije s popustom od 50 odsto istovario 8.400 bukvara, čitanki i gramatika srpskog jezika za srpsku dijasporu, koji će se deliti u privatnim školama i crkveno-školskim opštinama“. Tamara Kaliterna.

     A tekst, dolje priložen je u originalu ( radi vjerodostojnosti), objavljen je u istoimenoj knjizi novinarke, stalne suradnice portala “Autonomija”, Tamare Kaliterne, preminule u Beogradu prije, nešto više, od tri godine.

Tamara Kaliterna piše:

 • Masovni ubica Anders Bering Brejvik (Behring Breivik) opravdava motive pokolja u Norveškoj: „Evropski i američki marksisti-multikulturalisti su preko NATO-a 1999. godine objavili rat hrišćanima Srbima i oduzeli im pravo da zaustave islam na svojoj zemlji. Pogrešno su napadana naša srpska braća”, piše neljudsko biće koje je ubilo 76 ljudi.

Post festum je dijagnosticirano da je skrenuo umom.

• Roman „Hajduk Stanko” Janka Veselinovića iz 1896. obavezna je lektira 14-godišnjaka u osnovnim školama Srbije 2011. One koji svakog jutra pred ogledalom zazivaju malje na bradi Veselinović podučava kako je svaki Bošnjak balija koji „proti Smiljaniću ne može ništa”. Veselinovićev pop veli: „On je Turčin, a ja sam Srbin i mi ne možemo jedan drugom dobra misliti! Gde je njegov život tu je moja smrt; gde je meni dobro, tu je njemu nesreća… Zvao se on Mujo ili Meho, Asan ili Alija, meni je dušmanin jer je Turčin! Hoćemo li i njega vešati? – upita Zavrzan. Njega nećemo. Njega ćemo klati. I priđe, zavali mu glavu pa poteže jatagan. I zadenu jatagan u grlo. Mlaz krvi šiknu. Nož se zari još dublje. I onda oturi glavu Turčinovu. Nož obrisa o njegovo ruvo. Pa diže glavu i skide kapu: Gospode! Hvala ti na ovom lepom daru! Ali gospode daj mi da dokusurim moju osvetu! Ovo je samo početak”.

     Pri kraju romana završni je udar, coup de grâce: „Baš je gadno kad se čovek bije na vrućini – veli Zavrzan, kome se opet vratila ona veselost. Posečeš Turčina, šikne mlaz krvi iz onog bičjeg vrata i poprska te, pa posle smrdiš vazdan na Muhameda!”

      Posle 99 godina ono što radi hajduk i Veselinovićev junak Zavrzan rimuje se sa Nož – žica – Srebrenica bivših pubertetlija po mitinzima i stadionima Srbije.

Kad se napiše malim slovom, „zavrzan” znači „perverznjak”.

• Otac Gavrilo, starešina manastira Privina glava kod Šida jedan je od sveštenika koji su blagosiljali ubice i osveštavali njihova oruđa. Snimljeno je Gavrilovo blagosiljanje paravojnika iz jedinice Škorpioni uoči ratovanja u Bosni i Hercegovini. Kasnije je snimljeno kako ubijaju šestoricu Srebreničana, od kojih su trojica maloletnici. Ubili su Azimira, Safeta, Sidika, Smaila, Jusu i Dina. Između rafala razabire se poniznost: „Verne sluge Tvoje, srpski vojnici koji se u Tebe uzdaju”. U srebreničkom mezarju sahranjene su desetine popinih Muja, Meha, Asana i Alija.

Sudski je dokazano da su blagoslovljeni škorpioni ubijali po istočnoj Slavoniji, kosovskom Podujevu i evropskoj Srebrenici. Gavrilo je blagosiljao „da se zna da je pravoslavlje hristoljublje, pravdoljublje i smirenoumlje”.

• Za 12. godišnjake u nikad užoj Srbiji obavezne su pesme o Nemanjićima i Mrnjavčevićima, dinastijama srednjevekovne „velike Srbije” i ciklus o ličnostima i događajima za koje istorija ne zna. Za buduće je roditelje pesma nad pesmama „Bog nikom dužan ne ostaje”, u kojoj se gusla: „Te ukrade nože zaovine/ Njima zakla čedo u kolevci… Noži u krvi ogrezli… Po jezeru vranac konjic pliva/ A za njime zlaćena kolevka/ Na kolevci soko tica siva/ U kolevci ono muško čedo/ Pod grlom mu ruka materina/A u ruci tetkini noževi…”.

• Sledi pouka bezimenog autora o viteštvu koja se prenosi s kolena na koleno: „Ako li mi ne vjeruješ kletvi/ Izvedi me u polje široko/Pa me sveži konj’ma za repove/ Rastrgni me na četiri strane”. Tako i bi.

To je lepa književnost u srpskom, dečjem izdanju.

• Za antologiju narodnih pesama o ličnostima i događajima pre, za vreme Kosovskog boja i „tragediji koja je usledila” izabran je u lektiri naslov pesme Svi ostaše, gospo u Kosovu. Kao prekor đacima čiji su roditelji izbegli sa najsvetije srpske teritorije. Deo obavezne lektire su i Seobe Miloša Crnjanskog ali sa drugim, mučeničkim predznakom „o stradanju Srba u Vojvodini i njihovom teškom životu u Habzburškoj monarhiji”.

• Da bi se dobilo svedočanstvo male mature obavezna je knjiga „Venac slave Svetog Save”, koja obiluje tipicima (zbornik o protokolu crkvenih službi) i psaltirima (zbirka starozavetnih himni). Tamo 14– godišnjaci sriču Uputstvo svetitelja, koji je prema Teodosiju bogumile darivao ako pređu u pravoslavlje, a ko se „ne povinujući se, utvrđivaše u bogomrskim jeresima, ovoga proklevši a velikim beščašćem iz cele svoje zemlje izgonjahu”.

• U uputstvu nečitkom za učenike svetovnih škola pominju se „bogonosni”, „svetila”, „zemaljski anđeli”, „nebeski ljudi koji inočastvuju”, „neveštastvenoga zlata krila misaona”, „bogoparni orli”, „podvizavanje”, „Trisveto s poklonima”, „metimon, — „Nepostidna”, „Kanon svetoj Bogorodici poj napred, zatim ‘Gospode pomiluj’ 40 puta, ako li je post 50 puta…”.

• U završnom razredu osnovne škole u ponudi su pesme o „oslobođenju Srbije i Crne Gore”, iako je dvoglava zajednica prošlo svršeno vreme, a pod naslovom Usta raja ko iz zemlje trava.

U književnosti koja i kletve ubraja u umotvorine, za osnovce je pitalica: „Ko ti iskopa oko?” Ispravan odgovor glasi: „Brat! Zato je tako duboko”.

     Sve ovo objavljuje državni Zavod za udžbenike i nastavna sredstva čiji je direktor i glavni urednik Miloljub Albijanić nedavno doktorirao na privatnom univerzitetu. Doktorske studije na tom univerzitetu obuhvataju Finansije i bankarstvo, Menadžment u turizmu, Napredne sisteme zaštite, te Inženjerske sisteme u menadžmentu. Albijanić, čije se ime nije pominjalo u aferama doktorirao je vanserijskom temom „Kvantifikacija uticaja intelektualnog kapitala na konkurentnost”.

     I eto, tako, pod dirigentskom palicom Stanimirovića 

i Milorada Pupovca ‒ kako se vidi iz priloženoga ‒ i u svoju srpsku djecu, sustavno pune mržnjom i prave duboke podjele među većinskim narodom i među manjinama, a što je najgore, i među novim, mlađim naraštajima. Pa tako, getoiziranjem dijela srpske nacionalne manjine, radikaliziraju i naše društvo u cjelini.

I nitko o tome ne progovora. 

     Ali, evo njega opet! Evo nam opet, našega Pupija. Opet priča o radikalizaciji našega društva? Izvlači to Pupi, izvlači i nameće nam svako malo. Jasno je svima s kojim ciljem, ali može mu se! Jer se njihov konstantni govor mržnje tolerira, i  identificira kao sloboda govora. 

Sloboda govora nije sloboda,

ako ugrožava slobodu drugoga.

Zato nam treba i pravda i istina o svemu. To bi nam bilo, nešto kao melem, na otvorenu ranu. Jer, ako to izostane, rane nikada ne će ni zacijeliti. 

‒ A, istina počinje uvijek od odgoja djece u obitelji  i u školi. Drugovi, sntife, zar nije tako?

Evo, upravo sada,  čitam kako SNV ima, za obrazovanje i za odgoj, čak i svoju „Političku akademiju”. 

MA, BRAVO, BRAVO!!! 

‒ Tako se to radi, moja Monika! Delati, delati treba! 

‒ Ali, reci ti meni, kontrolira li itko što se tamo uči, kakav je tamo program, tko su predavači???

‒ Naravno, da se ne kontrolira. Kao što se ne kontrolira ni nastava u tzv. srpskim razredima u osnovnim i srednjim školama. Jer su djeca srpske i hrvatske nacionalnosti odvojena (kao nigdje u svijetu), i uče po odvojenim programima ‒ srpska po programima R Srbije, a hrvatska po programu koji je obvezatan u svim obrazovno-odgojnim ustanovama u Republici Hrvatskoj. 

‒ Pa, postoji li za njih neka posebna kontrola? 

‒ Postoji, postoji. Glavni kontrolor srpske djece u odvojenim srpskim školama je SPC-a i dobro nam poznati Stanimirović koji kaže: 

“Naša deca uče po hrvatskim nastavnim programima, ali mi imamo svoje udžbenike i poučavamo noviju povijest na svoj način, drugačiji nego u hrvatskim knjigama. Izostavili smo poglavlje o Domovinskom ratu jer i dalje smatramo da je to bio građanski rat”, 

‒ Znaju li ovi naši “veleumnici” ili se prave mutavi i glupi, kako država koja ne brani svoje osnovne vrijednosti na kojima počiva, ugrožava i same temelje svojega postojanja !

 ‒ Iskreno, dosta mi ih je! Popeli su mi se na vrh moje glave. Dosta mi je i njihovog optuživanja, i njihovog muljanja, i njihovih laži, objeda i njihovih prijevara.! Dosta!!!

   TRAŽIMO LUSTRACIJU! I TOČKA!!!

 I ništa više i ništa manje. Jer želimo i tražimo istinu. O svemu. A istina će nam doći, tek onda, kada se rastjera ova magluština koja nas pritišće i guši. 

Pa sam zato ja, kako bih barem malo rastjerala tu maglu i olakšala duši jade, počela istraživati i pretraživati tekstove o djelovanju naših miroljubivih, mirotvornih i tolerantnih pojedinih srpskih manjinaca.

Nastavlja se-----

Vera Primorac