Švajsgevihter i kuhača
- Detalji
- Objavljeno: Ponedjeljak, 06 Siječanj 2025 15:06
Malo šale osvježilo je naše dane dramatičnih događaja u utrci za predsjednički mandat na brdu koje klizi. U tome nam je pomagala naša suseda Slava kaj je semu dala pravi fazon, i svakoga je znala smjestiti u ladicu kamo pripada.
Potomak je ona stare naše zagorske fele gda su njih devet komada dece živeli kak črveki na nadnici pri gosponu Halperu, i najviše su im bile problem bose noge. Se je nekak zišlo – i klobase i pori luk i kruške, jer dok je bilo pri Halperovih na tavanu, bilo je i za decu. Ali cipeliši – nikak. To si trebal kupiti.
Takva dobra domaćica koja je još za NDH kuhala pri vojnom atašeu tom i tom, ima, vjerujte, oko sokolovo za ljude i njihove duše. Važe ih k'o egipatski bog na smrtnoj vagi. Gleda ona jurišnike za predsjedničko mjesto i frkne nosom na prizor gombanja, kak bi davno rekli, jer se jedan dosta slabi i sasušeni dečec hital po švajsgevihterima u teretani. Sve se te čudesne naprave u vježbaonicama iliti gombaonicama za nju zovu tim fantastičnim imenom koje obuhvaća, kao Busteru Keatonu, sav mehanički svijet. Odbojan, dakako. Da tome mršavku kaj se napinje kak zagorski puran njen Franc opali flisketaču, videl bi kak se treba jačati! Lopatu, motiku, to se traži! I komaj bu došel na brdo (blizu kojega je onih davnih ratnih godina kuhala u vili za gospona atašeja), kaj bu se i tam rastezal po tim švajsgevihterima, ili bu moral nekaj znati delati!? Kad je jednoga dana pred kamerama skinul kaput i zasukal rukave, Slava se čist zdenfala: Dobro došli mili gosti, sad bu ovaj lomil kosti! Vužgi ga!
Tretirala je takmace po izgledu i njegovala ih kak betežne piceke kaj traže osedlanu kvočku, ne izlazeći iz zone dobrohotnoga kritičkoga stava. Nije se uzrujavala kod promašenih prosudba kad bi se izgubila u moru obećanja nekih kandidata i sjećala se onih dječjih nadanja za svetce kad su im obećavali sekaj, ak buju dobri! A mislimo da se našoj susedi baš oko toga pitanja obećanja jako svidjela jedna dama u lisičjem krznu, jer je odmah komentirala: Joj, kak je feš! Pogleč klajdu! A mantl!? Dobro se drži za svoja leta! Ona bu nam sve obećala, kak sveti, bojim se da bu prhnula na nebo!
Opažala je i svojim zagorskim humorom pogađala u bit: Ovaj ne bu profućkal ni jen štand! To su ti oni kaj nemaju vrat! Dobil je prišteke od puno masti! Kaj ne vidite da mu je vrat zginul, glava mu je čist nakeljena na telo! Onda bi se kao malo pokajala: Ma ni on kriv, tak se narodil. I moj Franc je imel pod starejše dane taki trupac! Al Franc je piiiil, Bogmu da duši lahko, more črleno je spil!
Opako se upalila kad je ugledala legendarnu kuhinju jedne kandidatice i čudom se čudila: Zakaj ona to reklamira? Jelbu ona kuharica ili predsednikovica? O kuhanju je suseda Slava znala apsolutno sve. Da bi se tu netko hvalio, a, to ne! Kliknula je: Kuharice, manje zbori da ti jelo ne zagori! To je bio krik u trenutku mitraljeske paljbe iz golemoga lica na ekranu, dobro izliftingiranoga lica, koje kreštavim glasom udara lijevo i desno. Pa kaj ona misli nama pripovedati o šparhetima, kuhači i širclu!predsjednickosuceljavanje Predi je trebala završiti tečaj kaj sam i sama! Morti zna one kerefeke iz Japana, ali kladim se da dober ajngemahtec ne zna! A ni filanu kokoš ne zna, ni vajnšato! Da bi ona z onim nalarfanim noktima razvlekla za štrudlu, dam se obesiti!
Uživali smo u njenim nastupima pred malim zaslonom jer se i u kasnim godinama njen šarm i humor nije ugasio.
Jezuš, kaj je pak z ovim! Imali smo i mi jednoga kaj smo ga zvali Bubi, tak, od milja. I on je sakaj pripovedal i hital se tam di ni treba! Mumlal je i sakaj videl, udaral se u junačka pljuča, ali ga niko ni slušal za ozbiljno. Jemput je vodil neku socijalističku spelanciju Male tajne apflštrudle i himbersafta! Tam na našem Halperovom bregu, al na koncu su se svi napili kak pajceki tak da televizija ni mogla najti finalistu!
Naša je suseda Slava bila iskreno zaprepaštena kad je čula za kroasane. Toga nije bilo u njeno vreme, ko bi to čul ak ne ona kaj je bila dva puta ponuđena da prejde od atašeja za kuharicu k jenemu generalu, ali ni štela. Za nju su se otimali! O kakvim je sad kroasanima reč?! To je neka zbrčka čim ona to ne zna! Došli iz Francuske? Da, morti i jesu, kak i bolest francuzica. Pri nam su se dobri stari recepti delali!
O tome kako se obračunavala s ostalim kandidatima ostaje za slutiti, a za onoga Tomislava samo je pogledala, pak je šutila, a onda rekla: Nisam sve razmela, ali one zastave buju mu glave došle! Jednako kak i barunu Ottenfelsu z Bežanca kaj su ga partizani meknuli. Joj, nemojte suseda Slava govoriti tak nekaj! Pa ni to danas moguće! Zapraf ni, ali nekak se to ipak dela! Bute vidli! Ovaj se im ne bu dopal!
Da, nije im se dopal. I ne bu dugo, rekla bi naša Slava, mali šaljivi duh s loncem i kuhačom u ruci. Ti su atributi imali neponovljivo toplo i vrijedno značenje u njenom životu, a također i u životu dugog niza majki i žena koje su morale nahraniti mnoga dječja usta. A nije svagdje bilo ni Halperovoga tavana. U to doba nije se moglo vidjeti kako marširaju neke žene i nose natpise: Danas ne kuham! Bilo je puno toga što naša Slava sada nije razumjela, osim jedne stvari, a to je osjećaj postojanja istinitoga čovjeka nalik na onoga o kojem ona ne zna iz literature, ali ga sluti u svojoj duši: „Vaša duša u dodiru sa samom sobom u prošlosti, s predačkom dušom, ojačat će kao izraz cijelog historijskog životnog niza i principa, izgubivši slabost efemerne pojedinačnosti i primivši u sebe sve osjećajne energije kolektivne prošlosti“ (A.G.Matoš) Sretno novo leto!
