Vladimir Dananić: Palme pampers paranoidne pelene

Detalji: Objavljeno: Ponedjeljak, 19 Listopad 2020 13:00

Andrej Plenković se ponaša nedostojno čovieka i mužkarca. On bi sada proganjao sve one koji ga kritiziraju na bilo koji način. Za stvorenja slična Andreju, za cmizdrave lievičare, ne postoji opravdana kritika koju bi on uzeo u obzir i korigirao svoje vladanje i ponašanje. On se hvata za slamčicu spasa, koju je nazvao „govorom mržnje“. On od sviju očekuje „govor ljubavi“, koji će veličati njegova djela, stalno i svugdie. On u svojoj slici samoga sebe ne može biti u krivu, on ne može biti uzrokom ničega lošega. On zaslužuje najbolje i najvrstnije pelene koje sviet ima.

Tjedan koji je upravo prošao, bio je započeo s jednim događajem kojega možemo podvesti pod rubriku političkog nasilja. Razumie se da mi je iskreno žao zbog stradalih osoba, i policajca i počinitelja koji je, tako se govori, sam sebi oduzeo mladi život. Mora se priznati da je čak i ravnatelj policije, Milina, učinio dobru stvar kad je javno izrazio sućut obitelji mladića koji je oružjem izrazio svoje nezadovoljstvo ili što je već htio izraziti, a što nikada ne ćemo doznati.

Razmišljajući o svemu tome, o političkom nasilju i sudionicima političkoga života bilo gdie na ovom svietu, zapitao sam se postoje li atipični lievičari, dakle ljudi koji se deklariraju kao lievičari ali po nečemu to nisu. Naprimier, postoje li lievičari koji su učinili, ili izriekli nešto što im ne nalaže njihov politički svietonazor i što se ne uklapa u praksu lievičarenja diljem svieta. Zapitao sam se to o lievičarima zato što su današnji lievičari cmizdrava, zločesta i lažljiva stvorenja koja po vlastitim definicijama ne mogu biti u krivu ni čemu što rade i govore. Ukratko, to su stvorenja bez značaja, bez dostojanstva ali su zbog svoje množine jako štetna za svaku državu na svietu u kojoj imaju vlast, ili su blizu nje.

Za sada sam našao dvie takve osobe, koje su pokazale barem mrvicu ljudskog značaja, dakle učinile su ili izriekle nešto što nisu morale učiniti, a da je to dobro i prihvatljivo svakomu čovieku.

Prvi je Fidel Castro. Njega sam se sietio zbog toga što je, tako kažu, izdao zapovied da se s njegovim odlazkom s ovoga svieta ima zabraniti svaki pokušaj nazivanja trgova, ulica, gradova ili čega drugoga po njemu. Kada to uzporedim s Titovim nezasitnim množenjem ulica, trgova i gradova u propaloj SFRJ nazivanih po njemu, onda je jasan kontrast između dvaju lievičara, pa čak i političkih prijatelja. Fidel je bio barem u nečemu čoviek, a Tito je po svemu bio samoživi narcisoidni diktator i ubojica. Osim toga, Fidel je imao jakih razloga da bude paranoičan, jer ga je CIA bila pokušala ubiti barem 40 puta. Uzgred, toliko o učinkovitosti Cia-e, a Tito je bio miljenikom i Amerikanaca i Sovieta, barem nakon Staljinova odlazka u zasluženi Pakao.

Drugi lievičar je Olof Palme, bivši premijer Švedske, kojega je netko, a ni danas se ne zna tko, bio upucao metkom u leđa na sried Stockholma, kada se je bez zaštitne pratnje bio vraćao sa suprugom iz kina. Izdvojit ću jednu njegovu izjavu:

„Za nas je demokracija pitanje ljudskoga dostojanstva. To uključuje političke slobode, pravo da izrazimo svoje stavove, pravo da kritiziramo i utiečemo na mišljenja. To obuhvaća i pravo na zdravlje i na rad, na obrazovanje i družtvenu sigurnost.“

Ne ćemo danas u Hrvatskoj naići na lievičara koji bi se tako jasno i glasno založio za političke slobode SVIJU. Mi imamo samo biedne balkanske „antifašiste“, koji nekažnjeno pozivaju na ubojstva, ili glorificiraju predhodna ubojstva svojih političkih protivnika. A kao takvi nalaze podporu, novčanu i verbalnu, od strane vlasti koja sebe deklarira kao nekakve „umierenjake“, pa čak i kao desničare. Ta je vlast lažljiva, i cmizdrava do nepodnošljivosti kad joj se dogodi nešto za što ona misli da nije bilo nikakvoga razloga.

Nu, nije sve tako crno kao što izgleda. Imamo i mi jednoga, zaista nestandardnoga lievičara, naime Zorana Milanovića. On je i ovom zgodom i prigodom „ukrao show“ uplašenom Plenkoviću. Zoran je praktički uputio Andreja neka se javi svojoj mami, da mu promieni „pampersice“. A i mnogi drugi standardni lievičari, osim Plenkovića, još uviek ližu svoje rane koje im je, s podpuno opravdanim razlozima, nanio Milanović.

Dakle, i Milanović bi se trebao pridružiti popisu nestandardnih lievičara, ali nisam to učinio zato što je on još uviek živ, pa mi nije bilo zgodno stavljati ga u popis zajedno s preminulima.

Nu, završimo ovo razmatranje jednim osnovnim pitanjem. Što znači pojam „štićena osoba“? Od čega je „štićena“ osoba zapravo štićena? Je li štićena od iznenadnog udara meteora? Je li štićena od uočenog tsunamija, koji će od hrvatske obale doći čak i do Trga svetoga Marka u Zagrebu? Naravno da nije štićena od takvih stvari. Štićena je upravo od toga što se je već dogodilo Palmeu, ili što se je moglo dogoditi Castru, da je CIA bila sposobnija. Štićena je upravo od toga što se je dogodilo kada je nesretni Danijel Bezuk bio odlučio učiniti to što je učinio. Palme je platio životom svoju nesmotrenost, odnosno uljuljkanost u činjenicu da političko nasilje nije bilo prisutno u švedskom družtvu. Barem ne do tada.

Možda je platio svojim životom i zato što je u svom posietu Kubi, u govoru koji je održao u Santiagu, bio glorificirao nasilje u Kambodži, koje je provodio Pol Pot. Možda nije bio sviestan ŠTO glorificira i opravdava. Možda. Ali se je morao zapitati je li se u Kambodži zbiva ono što je on izrekao, a što sam gore citirao, ili se zbiva nešto dijametralno suprotno tomu.

Nikada ne ćemo znati što je ubojicu Palmea navelo da učini to što je učinio, kao što ne ćemo znati ni prave motive i namiere Daniela Bezuka. Ali mnogi od nas razumiju ogorčenost nad činjenicom da nam u Vladi RH stoluju oni koji su povezani s agresijom na hrvatski narod, koje Andrej Plenković obasipa novcem tog istog hrvatskoga naroda, koje opravdava i glorificira već godinama. Danijel Bezuk je bio mladić, pripadnik toga istoga naroda, koji je osiećao tu istu ogorčenost koju i mnogi drugi osiećaju. Osim toga, hoće li one stotine tisuća Hrvata, nad kojima se sprema ovrha nakon što bili zamrznuti ti postupci zbog takozvanog „zaključavanja“, osiećati ljubav prema dragom Andreju, ili će njihovi osiećaji biti blizki osiećajima s kojima je umro Danijel Bezuk?

Za dom, spremni!

Vladimir Dananić

Zadnji komentari

Vladimir Dananić: Palme pampers paranoidne pelene